Koja je cena tvoje sreće kada tako vešto glumiš istu u sopstvenom životu, izgubljena među likovima koji ujutru ustanu iz tvog tela i obave milion obaveza dok primarna ti i tvoja duša i dalje netremice gledate u beličaste zidove te spavaće sobe koja ti se smučila.
Zašto si rešio da trpiš toliko loš brak? Plašiš se samoće i poraza, činjenice da nisi uspeo? Znaš li da je razvod lošeg braka čist uspeh, a to se kasnije i po kaže sve dok ti kidaš kožu sa leđa, prodirući do sopstvene duše koja se sakrila.
Zbog čega se plašiš da presečeš neka drugarstva koja su se sada svela na poznanstva, jer nekada smo se družili a sada se samo poznajemo od pre nekoliko godina. Kome stavljaš teret na leđa sen sebi?
Ne zaslužuješ ni nipodaštanje od poslovnog kolektiva, nismo svi da se uklopimo svuda ali smo svi zaslužili šansu.
Zašto trpiš nepoštovanje supruga koji i dalje ne uočava tvoje kvalitete i u tebi vidi samo mašinu za veš, za sudove, za rađanje i vaspitavanje, za seksualne potrebe, pa onda je sasvim okej da imaš nekog za te potrebe jer ionako sama sve ostalo možeš i znaš.
Zašto se plašiš da joj priđeš ako te je očarala svojom prirodnošću koja isijava iz njenog osmeha, priđi joj i reci da je stidljivo posmatraš mesecima, ne gubiš ništa.
Nemojte se plašiti da živite.
Nemojte trpeti.
Nemojte brinuti o procenama okoline kada je vaš život u pitanju, ljudi vide prividnu spoljašnost, znaće koju ste haljinu ili odelo obukli tada, da li ste nervozni izašli iz trgovine, da li imate za osnovno ili nemate u skladu sa tim gde kupujete stvari, okolina će stvoriti sliku o vama, ta slika je falsifikat.
Ono što jeste i što zapravo živite znate samo vi, kada je vaš život vi ste jedini svedok svega što živite, jer svaka tuga i svaki osmeh ostavlja trag na vama.
I onda zašto trpiš bilo šta? Sve loše se promeni, sve loše te nauči.
Da biće bolje.
Veruj u sebe.
