A kako se to dobro udaje?

Često oko sebe čujem poznate tvrdnje da se neka žena dobro udala. Kada pitaš koji su to parametri za dobru udaju prva stavka je – novac. Znaš bogati su, lepo će živeti, biće srećna.

Nešto se mislim-i jeste nam ovako jer nam se čitava sreća vrti oko novca.

A pregršt ih je što im pare vire iz džepova a nesreća iz očiju.

Dobra udaja podrazumeva udaju za dobrog čoveka, onog koji će za vas u pola noći učiniti nešto iako je tek počeo da hrče, onog koji će sutra biti dobar otac, vaš oslonac, prijatelj i saborac, onaj sa kojim ćete se smejati više nego plakati, a kad plačete, on će vas zagrliti.

Jer uzalud džakovi puni dukata, ako vam na licu sreća ne sija.

Budite samosvesne, sposobne, zarađujte, ne čekajte finansijski dobro potkovanu udaju da biste za svet bile srećne, jer ispunjena i zadovoljna žena konstantno radi na sebi, uvek sposobna sebi da bude vetar u leđa.

Dobar brak je obostrana želja da druga strana bude srećna.

U parku se još čuju zvuci dece koja se igraju, potpuno besplatno-to je sreća.

Viđam parove po marketima koji kupuju namirnice da zajedno spreme večeru-to je istinska sreća i ljubav koja se ne hrani jedino skupim enterijerom nekog elitnog restorana.

Bez novca danas ne možeš većinu stvari, ali uvek možeš besplatno da voliš, zagrliš, prošetaš sa drugaricom, razmeniš iskustva, podeliš probleme.

Novac vam u životu ne donese prave ljude, prave prijatelje, to vam donese ljudskost u vama a ona je besplatna, skroz.

Kada ste dobri ljudi, srećni i spremni da delite sreću, brinete o nečijem zdravlju, imate kome da vrisnete od sreće i zajecate od tuge, imate krug ljudi koji su uvek tu za vas – vi ste bogati.

I takvo bogatstvo traje i ne prolazi.

Jer prave stvari su večne.