Stisneš joj ruke,prijatelju. Čvrsto,da zna da je tvoja i da nema vremena za nekog drugog. Voliš je i pokazuješ joj,stalno.
To stalno nije svaki dan,ne želim da preterujem. Ali neka to pokazivanje ima neki sopstveni kontinuitet.
Ona je sa njim pet godina. Ko ih ne zna,pretpostavljam da ih je utaložio u rutinu života i da smatra da su tu gde jesu po navici.
Ja ih znam svih pet godina,jer je ona moja najbolja drugarica. I koliko toliko živim tu vezu sa njima.
Šta ti je teško da zagrliš,poljubiš,odvedeš na vino i lazanje,pričaš sa njom o svemu.
Da,pričaš.
Pitaš je kako je provela dan,da li je gladna,šta smatra o nekom filmu,saznaš da li više voli crno ili belo vino,zašto ne želi da ostavi cigare,zbog čega najviše voli crnu haljinu,crveni karmin i lak u istoj boji,zašto je izabrala baš tebe,zašto kad se smeje zna da se zagrcne pa se na kraju komedija pretvori nekada i u tragikomediju jer se uplašiš da nema daha.
Taj tvoj strah je briga za nju. A briga za nekog je ljubav.
Gde su masovno nestali pravi muškarci? Džentlmeni koji vredne žene čuvaju kao podrumi svoja najlepša vina,poslednje flaše ostavljaju za neki kraj i ne daju nikome. A toliko je flaša u tom podrumu koje su uvek i svima dostupne.
Gde su vam oni maniri,dobro sređena brada,bela košulja,smisao za humor i parfem koji skida haljinu?
Gde su nestale jače polovine koje čuvaju svet,porodice,žene…
Moja drugarica je baš na takvu jaču polovinu naišla.
On isprati svaki njen osmeh i smeje se tome što je ona nasmejana ni ne slušajući nekada šta priča. Njih dvoje svoje razgovore o životu i o njima vode vrlo često i bez nekom foliranja jedno drugom otkrivaju svoja mišljenja i i posle toliko godina uče jedno od drugog,poštuju se i nikada nisu odustali od toga da o svemu pričaju.
Problem se izloži,pa se reši. Ako može.
Sklopila sam ih u kutiju srodnih duša. Oni su od onih koji se ne plaše tišine,već uživaju u njoj,oni su od onih kojima nije nebitan današnji dan,oni su od onih koji traju i opstaju uprkos vremenu.
Ona mi je rekla da je on voli na pravi način i da su prevashodno prijatelji,pa ljubavnici. I da je znao sa njom i da plače i da se smeje i da se uvek pored njega osećala potpuno i nikada samo.
Naposletku,najgora samoća i jeste ta kada si pored nekog ali si sam.
A oni,oni su nosili deo ovog drugog i onda kada nisu bili zajedno.
Jer znala je da ga voli….
A on je nju znao da obožava.
