I jutros je zamirisalo livadsko cveće. I dve kafe sam skuvao, crne,jake. Jake poput tvog osmeha. Jednu popijem ujutru,drugu popodne. Hladnu kafu si uvek pila. Sada ja to radim umesto tebe.
Nema te već tri godine.
Meni se čini da je prošlo tek tri dana,ali ostala su mi deca kao podsetnik,kao odraz u ogledalu.
Ona sve više liči na tebe, i voli gitaru, upisao sam ja na časove. Sinoć sam joj pričao kako si na našem prvom letovanju sela kraj mora i slušala zvuk gitare uz zvuk talasa,nagovorivši me da zaplešemo. Još se sećam mirisa kamilice u tvojoj kosi i crvene haljine na bele tufne koju si odlično uklopila uz tu noć. Život si mi uklopila u savršenstvo,mila moja.
Penzija je lepa ako imaš sa kim da je deliš. Ja sada živim samo za decu. Pa ću ti se jednog dana pridružiti.
Skoro trideset godina si krasila moj život. Sve ostalo u životu sam mogao i nisam da imam i postignem,ali ti si bila moj uspeh,moj zrak sunca,moj dašak vazduha, moje kormilo i na kraju moje sidro.
Usidrio sam život kraj tebe,emocije spakovao,uvio i stavio mašnu preko,to ti je moj najlepši poklon,uvek si govorila.
Čovek posle takve ljubavi,kao mi što smo imali,ne želi da traži nešto drugo. Jer sve bi mi smetalo. Ništa ne bi bilo isto,čak ni ta kafa.
A šta i da valja,kad to nisi ti.
Ja sam ostao veran našim uspomenama, ja sam ostao željan tebe pod svoje stare dane kao tinejdzer.
O svemu ću ti pričati jednog dana.
Popio sam prvu kafu,pa odoh dalje da kradem sate i ubrzavam kazaljke.
Meni je od života dosta što sam imao tebe kao ljubav.
Znaš,večeras pevamo i sviramo gitaru,u ime jednog datuma. I pijemo ono domaće vino koje si uvek naručivala za ovaj datum.
Tebe nema vec tri godine,ali se borim kao da si tu. I volim te kao da te grlim trenutno.
I opet si zvezda ove večeri. Neka je srećno,zvezdo moga života.
Godine i vreme ne gase ništa. Ti u mom srcu sijaš i dalje. 
