Ljubav

Kad srce počne da kuca

By 20 juna, 2017 596 Comments

Počeli smo kao stranci, a očekivao sam da tako i završimo. Delićemo posteljinu po potrebi,valjaćemo tela po požudi,nećemo pričati, možemo jedino da uzdišemo,ali posle toga odlazimo,svako je platio svoj ceh.

I tako je bilo mesecima, bar kod nje,ja sam tako živeo godinama. A ona je prvi put zaplesala na ovom podijumu gde nema ljubavi,samo strast i uzavreli pogledi.

I nije se snašla.

Mesec po mesec je prolazio,a onda sam se i ja izgubio u svemu tome.

Počela si da me posmatraš dok ležimo u krevetu. Želela si da pričamo. Ja sam znao da ti okrenem leđa i zaspim. I nisam osećao krivicu. Pa takav je dogovor bio.

Prošlo je godinu dana.  Hteo sam reći da je proletelo,ali to već zvuči drugačije. A to drugačije nisam želeo.

Tu noć smo se videli,ti si bila ushićena zbog mog rođendana,nisam shvatao čemu poklon,čemu čestitka,mala,mi smo ljubavnici. Mene ne zanimaju tvoji najbitniji dani u životu, ni to što voliš jesen,ni što ti je prirodna boja kose smeđa,ni to što voliš oker boju i što skupljaš lišće za svoj lični herbarijum. Ni da voliš kafu da piješ iz bele šolje,jer je crna kafa najlepša u beloj šolji. Ni da voliš salsu,i kivi u kombinaciji sa ananasom,da trčiš svako drugo jutro,da voliš pse a mrziš mačke,a još više mrziš gradsku vrevu i ustajale priče,emocije,ljude. Nisi volela kliše i znala si da voliš.

Ali mene to nije zanimalo,moja sfera su bili drugačiji pojmovi, note nam se nisu podudarale,ti si želela sporiji ritam,ja najbrži mogući,ja sam hteo od života da uhvatim sve, a ti si živela među sitnicama i oblacima.

Osećao sam kako ti srce lupa kad ti se približim i kako diraš kosu dok mi pričaš nešto. Još jedna žrtva,rekoh sebi.

Prekinuo sam sve,oholo,drsko i bezobrazno. Baš onako kako sam želeo da me pamtiš.

Otišla si bez reči,da ispunjavaš svoje ciljeve,nisu nam bili isti.

Prolazio je dan po dan, prazan stan,prazno srce počelo je da boli. Trebala mu je popravka. Nedostatak tebe mi je ukazao na to da sam pogrešio.

Nisam želeo da te okrenem.

Ali posle par meseci jesam. Okrećem tvoj broj,a srce mi kuca brze nego tvoje dok fokusiram svoj pogled na tebi.

„Nemoj da me zoveš. Ovo je,kako si rekao,bila priča u kojoj svako plaća svoj račun. Ja sam svoj platila i svoje gorko piće sam popila. Misliš li da mi treba još jedno sakupljanje polovnih delova moje duše. Nastavila sam dalje,baš kako si mi i rekao. “

Spustila je slušalicu. A meni je srce i dalje kucalo.

Sad sam i saznao šta sam sebi učinio.

large

596 Comments

Leave a Reply