Juče smo bile na kafi. Ona,jedina osoba koja me poznaje u potpunosti i ja. Rekla mi je da stavim tačku,da zaboravim,da konačno prohodam,jer više nisam devojčica koja će da puzi pred muškarcem. Videla sam joj u očima koliko je bila ljuta na mene zbog nekih mojih odluka,ali me je jednim delom uvek puštala da pogrešim jer ću jedino tako shvatiti svoje greške koje su se napakovale.
Ja sam bila ona žena odnosno devojka koja je godinama vukla rep od istog konja. Nezasita tim svojim mazohističkim potrebama,nesvesno praveći od sebe budalu. Mada sam već počela da uviđam stvarno stanje stvari.
Nije samo što imate dobar sex,prekorila me je. Sutra će te zameniti dok si trepnula, a ti ćeš se sećati dobrog sexa i umirati u samoći oronula od pokušaja da te neko zavoli.
Pronađi,bre,muškarca sa kojim ćeš moći da pričaš o svemu,koji će uvek da te sasluša,muškarca koji drzi do sebe,koji će te tretirati kao nežno biće,sem u krevetu. Da te izvede nekad i na večeru,a ne da restorane viđaš samo na društvenim mrežama. Da te ne vidi samo u kecelji,a ljubavnici da kupuje bunde. Ako ti sebe postaviš kao sluškinju,to ćeš mu i biti.
A nisi rođena za to. Toliko ideala živi u tebi. Pronađi onog pored koga ćeš moći sve to da ostvariš.
Zapalila je cigaru i skrenula pogled. Bila je u pravu za sve. Ja godine života poklanjam muškarcu koji meni nije dan poklonio kako treba. Muškarcu koji ne ceni ni delić onoga što ja zapravo jesam. Trčala sam na svaki poziv,znajući dobro i da li je slobodan ili ima neku u svom životu. Ja sam njemu bila ono dugme uvek dostupno. To me je dovelo do psihičke propasti,do toga da sam izgubila sebe potpuno.
Ako sebe previše dajete nekome,kad tad ćete izgubiti sopstvenu ličnost u vrtlogu tog odnosa.
Okrenula se ka meni… Nastavila je. Idi kući i pogledaj se u ogledalo,ako u samo jednom delu svog lica nađeš sreću ja povlačim sve što sam rekla. Ali ti si nesrećna. Pruži šansu muškarcu koji će ti vratiti osećaj da si ti žena vredna da ti svet pod noge baci.
A ogledalo mi nije bilo potrebno…
