Oronula. Poput stare kuće moje bake, pravljene od blata i kamena. Još nekako čuva svoje temelje ali je vreme uporno poražava.
Baš si oronula.
A sećaš li se sebe nekada kako si obasjavala putanju ispred i iza sebe svojom pojavom, uglavnom srećna, sa lošijom platom, sa više vremena, zaljubljena u njega i on u tebe.
Pronađi svoje stare, omiljene farmerke i seti se koliko si dobro izgledala u njima, možda ih sada ne možeš obući, ali pronađi sada za svoju policu one koje će istaći obline.
Kupi karmin, novu boju, iznenadi sebe.
Pogledaj se.
Sigurno si zaboravila svoju lepotu.
Ali u ogledalu vidiš iste oči.
Brojim, zabrojah se. Mnogo vas je.
Vučete se po pločnicima ulica rutinski obavljajući šta život traži od vas.
Udate iz dosade, iz toga vreme je, iz revolta, iz znatiželje. Vreme za udaju ne postoji, ako ćeš biti srećna udaj se i sa četrdeset ali bar donekle budi sigurna da ti se neće smučiti da ga gledaš posle dva meseca.
Nesrećne i oronule žene ne uništavaju deca, ni posao, one sebe unište brže nego bilo ko ikada ako dobro ne promisle za koga se udaju.
Muškarac se ne menja.
Izaberete se onakvi kakvi jeste, sa svim manama, vrlinama, defektima, nedostacima, krivim zubima, debeli, mršavi, obrazovani ili ne i rešite da budete srećni takvi kakvi jeste.
Ne oduzimajući jedno od drugog prethodne stope života.
Znam, znam, život se promeni kada dođu deca, ali to ne znači da on treba da beži iz kuće a ti da izgledaš nikad gore-jer deca.
Ti, lepa ženo, pre svega ženo, što možeš da središ nokte, kosu, da se našminkaš, obučeš omiljeni komad odeće, promeniš boju kosu, središ svoje lice, odeš na depilaciju, zbog čega od svega izabereš da ličiš na vešticu, tačnije oronulu udatu vešticu?
Nateraj sebe.
Biće ti žao kada prolete godine, što nisi više bila žena i koristila to što si žena.
U tom ogledalu u kom si videla iste oči, nasmej se. Ne postoji lepša šminka.
Samo se vrati, par godina, seti se.
I nikada ne zaboravi sebe.
Ti, lepa ženo.
Učini sebe srećnijom, učinićeš sebe lepšom.
