Ljubav

Sigurnost za životne bedeme

By 11 jula, 2017 581 Comments

Obukla sam onu svoju haljinu koju ti najviše voliš, obula sandale koje ne prekrivaju savršen crveni lak, koji sam ukomponovala sa karminom, pustila sam lokne i čekala te. Obožavala sam tu ženstvenost koju si uvek budio u meni. Najfinije crte ženstvenosti sam oblačila za tebe, jer si ti bio muškarac koji u devojci probudi ženu. Znala sam da moraš postati zaštićena vrsta, i ti i tebi slični.

Da li, muškarci, držite svoje lepše polovine za ruke?

Vi koji to ne radite, samo kvarite magiju tog odnosa, i ne prelazite granicu koja postoji između ortaka i ljubavnog partnera, ne znate za taj osećaj kada je uhvatite za ruku dok šetate, a ona vam nasloni glavu na rame, jer osim sigurnosti te ruke, vi ste i njen oslonac za sve ostalo u životu.

Žene traže sigurnost. Ne mlake dodire, ne lažna obećanja, ne ono „suviše si dobra za mene“, ne mlake poglede, već poglede koji sve govore. Volim te, želim te, skinuću ti tu haljinu.

Slušajući priče oko sebe, prosto sam shvatila da ma koliko vrednosti danas bile poremećene, žene i dalje traže ljubav, poštovanje, sigurnost, oslonac.

Te neke devojčice, koje su preletom preko noći postale žene, one će tek kasnije shvatiti neke vrednosti i da ne možeš kroz život leteti bez krila, moraš sačekati da ti izrastu.

Žene vole smisao za humor, jer šta ćeš lepše od muškarca koji ti nacrta tu krivu liniju na licu.

Te stvari ili imaš ili ne, tu nema neke sredine. Ljudi sami plasiraju šta žele, dovoljno je samo da se usredsrediš ukoliko želiš.

Ja sam samo žena.

Ona koja voli držanje za ruke,ona koja više voli film da gleda na tvom ramenu,na krevetu,nego u bioskopu,ja sam ona koja će vrlo rado spremati sa tobom jaja za doručak,praveći se kao da spremamo najveći specijalitet,usputno te ljubeći dok ti degustiraš sve sa stola.

Kofer kada napuniš velikim stvarima ne može mnogo da stane, a kada pakuješ sitnice,odnosno manje stvari,stane više,tako je i sa životom.

Želim više zagrljaja, osmeha, više sjaja u očima,iskrene razgovore u kasne sate,želim korak po korak da što duže traje,da što više pamtim.

Neću da živim po difoltu,ne želim letargiju u svakodnevici, ne želim jednolične odnose,želim kontraste,želim kolorit u životu.

Hoću da budem i dete i devojka i žena.

Da doživim sebe u svakoj koži,pa da onu koja me najviše steže odstranim.

Takve sitnice,da njima gradimo kulu i učvrstimo bedeme.

Ja želim jednostavnost, i od toga ću sebi napraviti nesavršenu životnu priču u čiju korpu ću ubaciti od svega po malo,sta god život da pruža.

 

IMG_20170710_195831_811.jpg

 

 

 

 

 

 

 

581 Comments

Leave a Reply