Svuda me je bilo. Za sve i svakoga. Samo za sebe me nije imalo,samo sebe nisam smela da poslušam,saslušam i posavetujem. Ti razgovori su mi bili najteži,zato ih i jeste bilo u jednocifrenom izdanju.
Bila sam sama. U svakom smislu. Karijera mi je napunila kofere,frižidere magnetima, a moje knjige bile su pune razglednica.
Ali samo to sam imala.
Previše sam u svojoj mladosti jurila da budem mlada zauvek,da zaradim,da obiđem svet,prekinula lanac dug šest godina jer nisam bila spremna na brak,na majčinstvo. I tada nisam. Ali već posle dve godine jesam.
Bila sam željna tog haosa koji sam gledala kod svojih prijateljica,te preturene knjige,te kocke koju osećaš pod stopalima,te umrljane zidove i te žive prostorije.
Moji zidovi su bili savršeno okrečeni, svaka stvar na svome mestu,ali je u mom stanu sve bilo prazno. Samoća i ja kao gosti i domaćini u istom.
Kada me je bliska rođaka pitala za savet jer se pronašla u sličnoj situaciji,prekretnici života kao ja,u sličnim godinama kao ja tada,čak i mlađa,nisam joj rekla da ne radi to,da ne prođe kao ja.
Svako nosi svoje kajanje za sebe i ne čeka svakoga sličnost sa životima,niti će svakome samoća da se uvuče među zidove.
Koliko njih živi u kući punoj ljudi ali je opet sam.
Prihvati trenutnu situaciju i izvagaj šta najviše želiš. U životu ćeš se zasigurno kajati,na tebi je samo da smanjiš količinu toga,ako uspeš.
Nekome život oduzme da bi mu dao nešto bolje,nekome oduzme sve zauvek.
Bez da će pružiti opet.
Moje ruke su prazne.
I oči.
I srce.
Moji garderoberi su prepuni.
I cipelarnici.
Ali sam nastavila da širim svoje bogatstvo knjigama,putovanjima,kao sopstveni saputnik i najbolji prijatelj. Posvetila sam se deci sebi bliskih ljudi,svojim prijateljima i sestrama. U njima pronalazim svoj zrak.
Tu između onoga što se desilo i onoga što sam sada,ni dan danas ne znam odgovor da li bih postupila opet isto.
Bih. A možda i ne bih. Zavisi od ugla gledanja.
Prazninu čovek može popuniti,ali ne svaku prazninu. Ja ono što mogu popunim,zakrpim,dopunim.
Ono što ne mogu gledam kao podstrek da mi bar druga polovina srca bude srećna.
Malo toga imam,ali pravim se da imam sve.
I tako to malo i čuvam.
