Zašto mi ne pružiš jednu priliku,da te uverim u suprotno?
„Suviše sam prilika pružala,a sa svakom novom sam sebi štetila. Kako misliš da ti nakon svakog fijaska koji sam doživela ja dopustim da započnemo bilo šta a da ja pritom znam samo za jednu završnicu,onu lošiju,bolniju,lažnu.“
Pogledaj me u oči,nemam vremena da te lažem. Ja sam iz dečaka izrastao u muškarca,treba mi tvoja ruka 8da je čvrsto stegnem,treba mi neko sa kim ću moći u svako doba da pričam o nekim irelevantnim temama,a i onim relevantnim,a da mi nije dosadno. Hoću da ti gledam te oči svako jutro,i onda kada me naljutiš i misliš da me mrziš,ja hoću da stvaramo naš tim i uživamo u nesavršenosti naše ljubavi.
„Fraza sam se naslušala,čak šta više,znam ih napamet. Puna mi je torba lažnih obećanja,neuspelih pokušaja. Željna sam osmeha,iskrenog,otvorenog odnosa. Nemam vremena za detinjarije,a i da imam,neću da poklanjam nešto što ne možeš da nadoknadiš.“
Samo mi pruži priliku,nemoj sebi da oduzimaš pravo na sreću zbog nekih loših poteza. Ostaćeš sama i misliš li da će te neko žaliti sem ti sebe samu,da li vidiš svrhu da koračaš sama. Ono ružno lakše je prebroditi u dvoje,a ono lepo je najlepše kada imaš sa kim da ga deliš. Ja ću ti pomoći da prebrodiš,biću ti oslonac,podrška,osmeh i smisao.
Budi i ti meni.
Stidljivo me je pogledala tim povređenim pogledom koji je bio pun raskola i suza. Znao sam njenu priču i šta je njeno sidro nateralo da se podigne i ode zauvek od svega.
Ali ja ću biti tvoje ostrvo na koje ćeš pobeći od svih.
Spustila je pogled ka zemlji istovremeno spuštajući ruke u moje i složila se sa tim da pokuša.
Videćeš,ja ću biti tvoja letnja noć kraj mora nakon svih ovih poplava.
