Da, naslušala.
Zapravo, nagledala sam se.
Sa svojih skoro trideset godina, uvek ću biti zahvalna za deo pameti koji me je vodio putanjom gde nema lažnog sjaja, i što me kič i šund nisu pridobili za svoje podneblje.
Što se mene tiče, urbani stajlinzi, manje je više, klasika, teksas, crna haljina i crveni ruž što hitnije da se vrate i pokažu šta znači biti sofisticiran, a šta znači biti sve sem stilizovane osobe iliti – nisam znala šta ću obući, pa sam obukla sve što imam, jer bitno je da vide da imam.
Elem, garderoba manje više. Mada, govori o vama.
Mislila sam na onu lepotu lica, te crte lica koje primetiš i u mraku, te žene koje su samo to – lepe.
Uglavnom se paradira tom lepotom dok je ima, posle je ugrađuju, plaćaju da je imaju,jer to je jedino na njima što je vredelo, što se svega ostalog tiče-duva promaja.
Znate šta je za mene prava žena? To je pojava koja za sobom nosi inteligenciju, stil, stav, elokventnost, obrazovanje, sigurnost, nezavisnost, vozačku dozvolu i želju za svetom. Da ga pokori.
Takve žene su u senci kratkoročnih lepotica.
Lepota lica privuče, ali ta glet masa ne zadržava, već reč i čisto srce.
Nagledala sam se one lepote kada se nadjačavaju sa brojem haljina i cipela, a u pasošu nemaju nijedan pečat.
Nagledala sam se veštačke lepote kao da je u pitanju sajam baš na tu temu. Previše svega je tako previše ničega.
Ako se rodiš kao žena, ti si se rodila jednim delom i kao muškarac, jer si sposobna za sve.
I tako ti dobro sve stoji, i da voziš auto i da spremaš večeru i da putuješ svetom, i da staviš karmin, i da zarađuješ i podariš život, i da budeš prvo svoja, pa onda nečija, i da ne budeš samo likom lepa, već u svakom smislu.
I ako ti već život pokloni tu mogućnost, nemoj da je prokockaš.
