Naslušala sam se priča kako ti se život okrene naglavačke, i to jedno pedeset puta, kad dobiješ dete.
Naslušala sam se priča i načitala rečenica kako život nije imao smisla pre deteta i da je tek sada dobio smisao.
Čekajte, jeste robovale nekome pre dobijanja deteta kada vam život nije imao smisla?! Da li ste ponižavane, maltretirane, šta?!
Moje dete je samo kompletiralo moj život, koji ću i dalje želeti da poboljšavam u svim sferama samo uz jednu malu drugaricu koja će me u tome pratiti.
Ja ne mogu reći da mladost nema smisla, ta prelepa mladost u kojoj živiš slobodno poput ptice, maksimalno je koristiš i udišeš punim plućima da joj zapamtiš miris kad život reši da te uozbilji.
Žene, nemojte praviti od svoje dete jedini smisao života.
Deca ubrzo odu za svojim životom.
Brzo prohodaju, pa ih ne može vojska stići.
Gradite smisao u suprugu, u drugaricama, u sebi.
Kada imate vremena, naravno. Makar jednom mesečno. Ne gubite sebe kao jedinku, jer pre svega ovoga postojala si TI.
Bićete u rasulu, sa viškom, zapuštene, sebi nikakve. To je period. Svaki period prođe.
Neka vam život ima smisao na raznim stranama, nemojte da uperite pogled samo u svoju decu i da njima posvetite sebe toliko da se kroz godine skroz izgubite i onda kada deca odrastu, vi zapravo živite njihov a ne vaš život. Jer, zapravo, vi i nemate sopstveni život.
Meni nema lepšeg osmeha od onog koje mi uputi moje dete, ali mi i pored svega toga prija pet minuta dnevno da sednem i popijem kafu, sama sa sobom.
Ne zaboravite sebe.
Nemojte supruga gurati u drugi krevet, jer će vas jedino taj krevet povezivati, pričajte, smejte se, uživajte u vašoj deci, ali i u vama.
Pre dece ste postojali i vas dvoje.
Neka vam smisao bude sve, ali pre svega budite same sebi smisao da biste bile srećne.
