Otvorio sam oči i prvo što sam ugledao si bila ti, raščupane kose, presmešnog lica, da, jako si smešna dok spavaš, u nekom čudnom položaju, ali to si bila ti, čudna, neobična, jedinstvena i jednostavna.
Vikend je, radne obaveze smo završili i sada je vreme da uživamo, i da te se nagledam ceo vikend, da lakše prebrodim nedelju u kojoj te viđam u prolazu, ali ima neka draž u svemu tome.
Muziku sam pustio malo jače, i rešio da nam spremim doručak. Neplativo je postalo ovo sa tobom, koliko sam nekada voleo noći, toliko sada volim ova jutra od kako imam tebe. Uvek smo pričali da nam tu jutarnju kafu vikendom i naše maratonske razgovore ništa ne može zameniti. Uživao sam u svakoj temi sa tobom, i što je bilo vrlo bitno, sa tobom sam mogao o bilo čemu.
Raširio sam zavese ne bi li te svetlost probudila, ali se nisi pomerila. Izneo sam te iz kreveta i odneo do stola, doručak je spreman, a neću bez tebe da započnem ovaj dan.
Valjda sam se zasitio svega ostalog u životu, i u nekom trenutku naišao na tebe, naišao na ženu koja učini da zaboraviš šta je trenutni smisao mog života i za prioritete postaviš nešto drugo.
Ti si moja jutarnja kafa, moj razgovor kada je najpotrebnije, ti si ona žena koja kada dođe muškarcu više nijedna ne treba, on je svoju potragu završio.
Ti si bila meni, ja sam bio tebi, onaj izlazak sunca, one ruke oko vrata, onaj poljubac posle par dana, onaj osmeh posle reči, onaj pogled posle ćutanja, ti si meni bila ljubav.
I ja više ništa nisam tražio.
