Gledala sam tu staru kuću kako se znala povinovati svakom vremenu i nevremenu. Fasada je bila oguljena i vazda ružna poput ženskih noktiju koji su stalno nešto radili,umorni od prljavštine života. Nikad ne stigavši da ih nalakiraš,kao što ni stanovnici ove kuće nisu imali pare za fasadu.
Ta oronula kuća je znala da me podseti na ženu koja je celu kuću nosila na svojim leđima,jureći u bezdan, ne znajući da se vrati.
Zato uvek izaberi sebe.
Okej je nemati ručak svaki dan. Okej je otići na kafu sa drugaricama a mužu ili babi ostaviti dete. Sasvim je super da si sređena posle porođaja,iako će se iza ugla pronaći neko ko će reći da nemaš pametnija posla i ko zna ko ti pazi dete. Okej je i da odeš na putovanje sa suprugom iako dete ima svega dve godine?! Okej je da izađeš na večeru i da zaključaš vrata od sobe jer ste vas dvoje željni jedno drugog. Sasvim je okej da kupiš nešto i sebi. U redu je i da sama izabereš kada ćeš se udati. I da gradiš karijeru,pa onda stvaraš porodicu ili da rađaš,pa onda da stvaraš karijeru. Okej je da te osuđuju,sasvim je okej i da te podrže. Ti si žena. One su majke,snajke,bake,one su tetke.
Izaberi sebe. Stavi ruž na usne i nasmej se. Plači iza vrata,plači pred svima. Jačina u tebi je nemeriva,da bi se đavo povukao pred tobom,ne zato što si zla,već zato što možeš sve.
Vozi bicikl u haljini,završi fakultet jer ti to možeš. Kupi hiljaditu torbu,reci da nemaš šta da obučeš i obuješ. Zagrli ga i reci mu da grli i on tebe kad god može. Odmah. Sada. Budi svojim roditeljima ponos. Učini sve da tvoja deca postanu dobri ljudi.
Putuj. Obrazuj se. Ti možeš i da saviješ sarmu,možeš i da obiđeš svet. Ne stidi se da počneš od nule,praznih ruku. Nekoga i tvoje prazne ruke usreće kada zagrliš.
Svet počinje od tebe.
Neka ti ne oduzimaju snove.
Jer,jednom ćeš zaspati i nećeš sanjati.
