On je svojim malenim rukama ušao u borbu sa košarkaškom loptom, kojoj malo fali pa da bude veća od njega. Ne znam da li je uzastopno dva puta udario rukicama, a da mu lopta nije pobegla, ali se nije dao, trčao je po terenu za njom, smejući se onim iskrenim, pravim, čistim, dečijim osmehom. Mali borac.
Deca su najbolja stvorenja koje ova planeta može da ima. Ljudi odrastu pa postanu loše kopije te dobre dece, čast izuzecima.
Posmatrajući ovog mališana, došla sam na ovu temu.
Da li ste vi borac?
Da li vi spadate u one očeve koji sa izlaskom i zalaskom sunca mislite i radite za svoju decu, da li ste vi one majke koje život posvete toj istoj deci, od prvog dana njihovog života leđa podmeću za njih, da li ste vi među onim majkama koje suze rone po hodnicima bolnica za svoju decu, da li ste vi one bake i deke koje skupe uvek snagu da unuče provedu kroz park i kupe mu sladoled, da li ste vi onaj prodavac sladoleda koji vam se uvek osmehne iako, verovatno, nije sanjao o tom radnom mestu, ili ste vi možda onaj kamiondzija koji viđa svoju decu na mesečnom nivou jednom, da bi im sve pružio, ili ste onaj sportista koji se svega odrekao da bude prvi ili ona devojka koja mora sebe da izdržava jer nema roditelje i da završi fakultet, ili ste onaj student koji je padao mnogo puta i isto toliko puta ustao, ili ste oni koji se odreknu ljubavi zarad sreće te druge osobe , koji ste vi borac?
Borite se, od onog trenutka kada izađete iz porodilišta sve do poslednjeg zalaska sunca.
Budite sebi najjači vetar i svom silinom vucite napred kroz život, jer svako danas prođe i svako sutra je vaše, samo ako u to čvrsto verujete. 
