Onog trenutka kada sam sa tobom prošla vrata crkve, držeći te za ruku, obećala sam sebi da ću uvek ostati ja, ali da ću ti nesebično pripadati u najzdravijem smislu tog pripadanja.
Brak je nekada bio svetinja, poput lampe koja se nikad nije gasila, bar ne pred drugim ljudima.
Brak je sada sve sem toga, svrstao se u beli papir koji lako pocepaš. Uzmemo se, budemo srećni sve dok sunce obasjava, a kad se pojavi problem šutnemo ga što jače možemo, a on se vrati poput bumeranga,pa žmurimo, pa ćutimo, pa odemo.
A to je najlakši izbor.
Sećate se da ste obećali i u dobru i u zlu? A znate li da je dobro koje delite posle zla koje ste prošli najbolji plod vaše ljubavi?
Stojimo u crkvi, dlanovi se znoje, već mi je preseo brak, nije ni počeo, idemo u krug treći put, čekam kraj, ali, u glavi mi odzvanja i u dobru i u zlu.
Kada mi ne ide, kada mu ne ide, zagrliš.
Vas dvoje ste krila. Izrastate jedno drugome na leđima, dajete snagu i letite kroz sve ono što vas sputava, nikada ne odustajući od vas. Vas dvoje.
Kada me bude bolelo celo telo od porođaja, bićeš pored mene poput mog najboljeg antibiotika, poput moje infuzije kada je organizam slab. Kada budeš čuo da plačem noću, ćutke ćeš me zagrliti i bićeš tu da zajedno rešimo sve. Zajedno. Ti i ja.
Kada tebi ne bude išlo i kada ti se sve obruši na leđa, ja ću ti dati krila da se izdigneš i nastaviš gde si stao.
Kada budem ćutala, a uočiš da te gledam ljutito, nemoj da odeš, budi tu.
Tvoj je lični izbor da budeš dobar suprug, otac.
Tvoj je lični izbor da budeš dobra supruga, majka.
Pojedinačan je, ali i zajednički izbor je da održite brak na zavidnom nivou.
Nije rešenje okrenuti leđa i napustiti loš bal na sredini večeri, bitno je stati oči u oči i voditi bitku.
Jednu ćeš izgubiti, drugu ćeš pobediti.
Jednog dana, kada vaša deca odu za svojim idealima i životom, ostajete vas dvoje. Sami. Kao na početku.
Ne gubite ljubav kao da je ona u gramažama raspoređena, već je hranite poštovanjem, poverenjem i prijateljstvom.
Jer lepo će ti biti kada je budeš gledao kako se bori sa sedim dlakama, prisećajući se njene crne kose iz mladosti. Gledaš u majku svoje dece koja se kraj tebe uvek osećala kao prava žena. Srećna i sa sedama.
A tebi će opet proraditi zaljubljenost sa početka, dok mu gledaš bore na licu i uočavaš preveliku sličnost između njega i vašeg prvog deteta, bićeš srećna što si verovala i što nisi otišla kada je zlo ušlo i u vaše pore.
Ljubav je da se čuva, lepa je u svitanje, ne vidi se kad je sumrak, ali ako preživiš taj sumrak, sutradan opet svane.
