Odrasteš, pa tek onda shvatiš reči svojih roditelja da te život tek čeka.
A mislila sam da oni to samo pričaju u prazno.
Ali kada odrasteš, onda je skroz okej da donosiš odluke, da ti se niko ne meša, zrelo je saslušati savet/predlog, ali je još zrelije da se poštuje ono što želiš.
Još od deteta sam imala mrgud facu kada mi se nešto ne sviđa,nešto ili neko, to mi je ostalo i postalo je moj odbrambeni mehanizam protiv današnjice u kojoj se svako svakome smeje, svako se tapše po ramenu, a čim vam vide leđa pljunu na asfalt i opsuju vam majku.
Koncepcija mog života nije u sebi imala sadržinu toga-daj samo da se svima dopadnem.
Čak, retko kome bih se dopala.
I to je bilo skroz okej.
Nisam volela lažna tapšanja po ramenu, a istim tim dlanom bi mi lupili šamar.
Nisam uspevala u lavirintu toga da svakome poklonim sat vremena za kafu.
Jednom mi je drugarica rekla da sam tip koji oko svog života ima zid a unutar njega par osoba.
Ne bih ti gledala u oči i rekla „dušo moja, super ti je to.“ Ako mi nije previše stalo, ćutaću, ako mi je stalo progovoriću – sranje ti je.
Nisam možda imala toliko srce da volim redno svakog, ali sam spadala u one da kad vole onda je to zaista voleti.
Nisam delila ljude ni po čemu sem po tome koliki su ljudi. To je, elem, najbitniji deo tebe.
Bivala sam budala, znala da precenim ljude, ali je to bio sklad života, takođe.
Polazim od toga da je važno znati, biti – čovek.
Sve ostalo su sranja koja plivaju i udave se. Kad tad.
Ne bivam od onih koji žive kako drugi žele, živi kako želiš i svakome preporučujem da nikome ne limitira život i ne crta granice. To je stil neandertalaca.
I na obrazu je bitno, sem pudera i rumenila imati časti.
Alergiji na licu sam tragikomično dala naziv alergija na ljude koji nemaju svoj život. Svrbi alergija i smeta kao oni od kojih nemaš svoj mir.
Ne tupite sebi priče da je ok prema svima biti ok, ne, budi ok prema onima koji su prema tebi ok.
Ni meni se ne sviđa dosta toga, smeta, žulja, svrbi, ali ukalupiš se ili ne sa tim i ideš dalje, jer tako je lepo kad čovek zna da živi svoj život.
Nikada ne bih pogazila svoje stavove zarad toga da se nekome svidim.
Draža mi je kvalitetna manjina od kičaste, lažima prošarane većine.
Draže mi je da volim u četiri zida, i da ti znaš u ta četiri zida sve o meni, nego neko ko ne bi trebao zna.
Draže mi je da popijem kafu sama, nadrkana na svet, nego da se veštački cerekam jer ne smem biti nadrkana.
Draže mi je da moj život živim ja, nego da ga živite vi.
Na nepravdu reagujem odlaženjem, ne aplaudiranjem.
Na neljude ne reagujem.
Ugađajte onima koji vam ugađaju, roditeljima, braći i sestrama, bračnim partnerima, deci, životinjama, i ne trudite se da ugodite ljudima koji u vama ne znaju da vide pravu sliku, vec projekcije sopstvenih misli.
Uvek i svako će vam pronaći manu, ako želi, uvek i svako će u vama videti ono najbolje jer tako želi.
Vaše je da živite po sopstvenim merilima.
