Bol iste jačine sa različitim krajem

Navika ustajanja za posao već je unela u mene vojnički režim,svako jutro se budim u isto vreme.

Nisi sinoć ostala da noćiš,nejasno mi je zbog čega,ali nisam mnogo ni pitao,znaš da to nije moj manir.

Koliko smo beše zajedno? A,da, tri godine. Duge,lepe,tužne i gorke tri godine. Počeo sam u poslednje vreme da se sećam kad nam je mesečnica,pa ti čestitam nekim poljupcem u obraz,istovremeno upijajući miris tvog vrata. Bio sam i sam sebi nekad kontradiktoran.

Oprostila si mi prevaru par puta,nečasne činove, gorke reči i moja loša dela,oprostila si mi.

A ja nisam shvatao šta je to predstavljalo za tebe i kolika je to unutrašnja borba čoveka koji i dalje voli tog nekog i bori se sa tim da li da ode,a ne može. Lanci su na rukama,a ključeve ima taj što vara. Preplakala si svaki put,dane i noći. Oporavljala si se neko vreme,tačnije,ja nisam uvideo da ćeš se večno oporavljati.

A kao znak zahvalnosti kad si mi oprostila prvi put,ja sam to uradio još dva puta. Ološ.

Tri dana se nismo videli,a nisi prenoćila. Uskoro nam je mesečnica,pa sam želeo da organizujemo nešto povodom toga.

„Prevarila sam te. Želela sam da ovo prođe prećutno,ali ne mogu da držim to više u sebi. Osećam se isto kao kad sam bila prevarena. Jednom se desilo,pre dve nedelje,trenutak slabosti. Trenutak besa prema tebi.“

U stanu je sve stalo. Ukopan sam stajao pored fotelje,gledajući u svoju devojku koja je izgovorila reči koje sam ja njoj izgovorio tri puta.

Neko mi je odsekao ruke,zabetonirao noge,neko mi je fokusirao pogled na nju i glas u glavi je ponavljao te reči – prevarila sam te.

Utroba mi se okretala,saznao sam kako zadržati suze,pokušao sam nešto da izustim,ali…

Neko mi je presekao impulse srca,neko mi je oduzeo moć govora. Neko mi je vratio za sve,zasluženo.

Ona,moja devojka,ona,koju sam želeo da gledam do kraja života. Pustila me je u plamen svega,plamen koji je nju opekao par puta.

Mene je ovaj zapalio. Ostao je pepeo.

I dalje sam gledao u nju.

Krenuo ka vratima,otvorio ih i rukom joj pokazao da izađe,reči nisam imao,nisam ih ni pronašao.

Ja,muškarac,koji sam povređivao,koji ljubav nisam pokazivao,emocije nisam iskazivao,nisam pratio kliše,nisam bio pobornik romantike,ja sam bio prevaren.

Otišla je,i znao sam da se više nećemo videti.

Bolelo je do koske,ispod svake pore,ispod srca i pored,svaka komora i pretkomora. Svaki krik,svaka pesma. Boleo me život.

A zar sam i trebao da očekujem da mi se drugačije vrati?!

Ja joj to ne mogu oprostiti,a njoj svaka čast što je mogla meni da oprosti.