Pustite nas.
Da budemo bebe, da nas prvih dana gledaju i dodiruju samo roditelji, da plačom označimo naš dolazak, ne pravite našminkani spektakl od toga, najlepši spektakl je što smo došli na ovaj svet.
Našminkani spektakl u vidu toga da se pravi fotosešn u kojekakvim korpama, sa cvećem na glavi, dok profi fotograf slika vaše dete koje se još uvek ponaša kao da je u materici.
Pustite nas da budemo bebe, spustite nas u krevetac, dozvolite nam da spavamo, volite nas i milujte, pričajte nam, slušamo vas, uživamo u vama, uživajte i vi u nama.
Ne morate nas izbaciti dvesta puta dnevno na kojekakve društvene mreže, ne mora svet da vidi svaki naš pokret, dovoljno je da naši pokreti budu ispraćeni očima majke i tate.
Pevajte nam uspavanke, borite se da rastemo i odrastemo, mi ćemo uvek pamtiti samo momente koje smo proveli zajedno, u nebitno kojim patikama, kolicima, na kojoj lokaciji, i zasigurno vam nećemo zameriti ako prođe dan a da nismo osvanuli na insta storiju.
Pustite nas da budemo deca.
Odvedite nas na stadion da se igramo, na pesak da se isprljamo, ne brinite ako ponovite u jednoj nedelji isti stajling, evo zaista nismo se pogledali u ogledalo, nećemo vam ni to zameriti.
Pustite nas da budemo mali i bezbrižni, svesni vas i svesni one prirodne sreće koja treba da nas okružuje.
Mi ćemo se oduševiti i autićima i psima i krofnicama i drugoj deci, mi ćemo tražiti samo da budemo srećni i da vi budete tu. Mi ćemo želeti da se igramo, da odrastamo sa drugom decom.
Ne želimo da budemo deo takmičenja čija beba je spektakularnije izašla iz porodilišta, čije dete ima skuplja kolica, koja mama je lepše obukla svoje dete.
Želimo da budemo deca.
Pustite nas.
